Nijemci su Banjaluku prvi put bombardovali, tačnije mitraljirali, već 7. aprila 1941. godine. Četiri dana kasnije grad je zasut bombama. Naredni dan bi Lazareva subota, 12. april. Na udaru su se našli aerodrom u Zalužanima, Vrbas logor i Kastel, te Artiljerijska kasarna pored Tvrđave u kojoj je bilo sjedište Vojnog okruga…
Istoričar iz Banjaluke Zoran Pejašinović na svom „Fejsbuk“ profilu navodi da je u odbrani grada angažovan i penzionisani kapetan srpske vojske, skoro 60-godišnji rezervista Marko Delja, Crnogorac koji je živio na Veselom brijegu.
-Njegov puk imao je na raspolaganju savremene škodine topove, ali je Delja bio stara škola pa je, uz pomoć nekoliko mlađih vojnika, na Petrićevac odvukao francuski top tipa „debanž”, preostao iz ko zna kog rata, a koji je odavno korišćen za obuku. (Srbija je takve topove počela nabavljati još 1886. godine).
Kao kakav Ćopićev junak, iskusni tobdžija zauzeo je položaj pri vrhu brda, čekajući neprijateljske aeroplane. Uskoro su njemačke bombe počele padati na Dolac, Kastel, oko Đačkog doma i na Ciganluk. Kasnije, tog popodneva biće pogođena i Pravoslavna crkva u centru grada. Jedan od aviona nadlijetao je upravo Deljin položaj. Marko ga je bezecovao, nanišanio i – pogodio! Ostalo je sporno koji tip aviona je u pitanju, ali s obzirom da je – kako se pokazalo – imao dva motora, vjerovatno je riječ o teškom lovcu tipa Meseršmit 110 – navodi Pejašinović.
Bilo kako bilo, dodaje, Deljin pogodak je onesposobio pilotske komande, pa se letjelica iz pravca Petrićevca ustremila prema Vrbasu i postepeno, u dimu i plamenu, gubila visinu. Posada se nije najbolje snašla, te je kasno, tek pred samim Vrbas logorom, ispustila tovar bombi, čije će detonacije dotući avion. -Grdosija se srušila na zgradu magacina u samoj kasarni. Jedan avionski motor ostao je na tavanu a drugi je probio ploču i zaustavio se na prvom spratu…
Uskoro se pročulo za podvig Marka Delje, ali veselje je kratko trajalo. Ka gradu su napredovale njemačke jedinice, pa se Delja sa drugom suprugom i dvogodišnjim sinom Slobodanom hitno morao sklanjati. Detalje njegove bježanije ne znamo, ali je poznato da se nekako dočepao svog Cetinja. Tamo su ga, kako saznajemo, pokušali vrbovati četnici, a partizani su mu oduzeli oficirsku uniformu i ordenje… – zabilježio je Pejašinović.
