Milorad Dodik ima komotnu skupštinsku većinu, dovoljno prostora da formira vlast, a i ranije je za pojedina nacionalna pitanja mogao računati na podršku opozicije. Zašto onda toliko želi da okupi i opozicione poslanike, posebno one iz Pokreta Sigurna Srpska? Trebaju li mu njihove ruke ili mu treba slabiji Draško Stanivuković?
Posljednjih dana upravo je PSS u središtu priča o mogućim promjenama stranačkih dresova. Najavljuju se odlasci pojedinaca, spekuliše o čitavim grupama poslanika i stvara slika pokreta koji bi, neposredno nakon izbora, mogao ostati bez dijela poslaničkog kluba.
U medijima su pominjani mogući prelasci grupe poslanika koju se povezuje s Dejanom Kojićem.
Zatim je „Micro mreža“, pozivajući se na neimenovane izvore, objavila da bi dva člana PSS iz Gradiške mogla napustiti ovi stranku i preći u druge redove.
Priče su dodatno pojačane kada je lider PSS-a Nebojša Vukanović pred novinarima pročitao ceduljicu za koju tvrdi da mu ju je predao Dodik. Prema njegovim riječima, na njoj je navedeno da troje poslanika PSS-a ide u SNSD, a da se još troje čeka. Pomenuta je i Maja Dragojević Stojić, uz tvrdnju da prelazi u NPS Darka Banjca. Ona je to izričito demantovala i poručila da ostaje u PSS-u.
Iako su pojedine priče demantovane, a druge ostale nepotvrđene, Dodik otvoreno najavljuje dolaske iz opozicije. Poslije sastanka vladajuće koalicije rekao je da SNSD dobija troje poslanika izvan koalicije, a Ujedinjena Srpska jednog. Istovremeno je objasnio da dolazak poslanika iz opozicije povećava poziciju stranke unutar vlasti, čime je koalicionim partnerima poslao jasan politički podsticaj za takve transfere.
Dodatni glasovi imaju značaj za njegov cilj dostizanja dvotrećinske većine. Međutim, za samo formiranje vlasti opozicioni poslanici mu nisu potrebni. Zato ostaje otvoreno koliko je ova računica usmjerena na jačanje vladajućeg bloka, a koliko na slabljenje opozicije, posebno PSS-a, koji je na izborima ostvario rast u odnosu na rezultat PDP-a iz 2022. godine.
Upravo tu je i ključno pitanje: da li Dodik želi te poslanike uz sebe ili mu je važnije da ih Stanivuković nema? Dok se čekaju konkretna imena i potezi, priče o prelascima i optužbe za političku trgovinu postale su jedna od glavnih tema formiranja nove vlasti.
Šta Dodiku znače poslanici opozicije kada ima komotnu većinu i da li je stvarni cilj slabljenje opozicije, pitali smo novinarku koja prati politiku u listu Euroblic, Sanju Krasić Božić.
– Mislim da su ovdje isprepletena dva interesa: jačanje pozicije SNSD u institucijama Republike Srpske i BiH, ali i dodatno slabljenje opozicije. Dodiku očigledno nije dovoljno da ima većinu koja može da donosi odluke u Banjaluci. Želi većinu koja mu otvara vrata za mnogo šire političke poteze. Jer, ako već imate komotnu većinu, onda dodatne poslaničke ruke očigledno ne tražite samo da biste imali više glasova za usvajanje odluka, nego i više prostora za političko djelovanje.
Međutim, u cijeloj priči ne treba zanemariti ni političku štetu koju opozicija trpi čak i prije nego što se eventualni prelasci dogode. Sama nagađanja o tome ko bi mogao napustiti njene redove i prikloniti se vlasti već narušavaju ugled opozicije, dodatno slabe njenu, iako slabu, poziciju. Za SNSD je, s druge strane, već i takva atmosfera korisna. Jer nije isto kada imate većinu i kada možete pokazati da vam se priklanjaju i oni koji su do juče bili na suprotnoj strani. To više nije samo pitanje broja poslaničkih ruku, već demonstracija političke moći i poruka da opozicija gubi sposobnost da zadrži sopstvene redove – kazala je ona.
